|
Jezero Perućac
Zbog svog ogromnog
hidro-energetskog potencijala reka Drina je kod Perućca, nedaleko od
Bajine Bašte, pregrađena betonskom branom visokon 90 m, ukupne
dužine 461 m, i tako je formirano jezero Perućac. Jezero se, u
dužini od 52 km, prostire sve do Višegrada i čuvene Andrićeve »Na
Drini ćuprije«. Ono ima veoma veliku turističku vrednost za
ljubitelje krstarenja, ribolova, kupanja... Možete krstariti
brodićem po jezeru i u kanjonu Drine, a takođe uživati u vožnji
iznajmljenim pedalinama i čamcima. Jezero je bogato raznim vrstama
riba, od kojih su neke pravi kapitalci, tako da ono predstavlja
pravi raj za pasionirane ribolovce. Na jezeru postoji pontonska
plaža, koju svakog leta posećuje veliki broj turista, i uživa u
prijatnoj temperaturi vode koja u letnjim mesecima iznosi između 22
i 24 stepena celzijusovih.
Jezero Zaovine
Jezero Zaovine leži na 840 m
nadmorske visine, i okruženo šumama i proplancima, predstavlja pravu
oazu mira i tišine. Kristalno čista jezerska voda obiluje raznim
vrstama riba, tako da će zaljubljenici u ribolov na jezeru naći
svoje mesto za uživanje. Jezero pruža dosta mogućnosti za bavljenje
sportovima na vodi, kao i za kupanje. U Zaovinama će sva čula
uživati.
REKA DRINA
Reka Drina opasuje Taru sa
severozapadne i severne strane i predstavlja najveću kontaktnu reku
opštine Bajina Bašta u dužini od 60 km. Drina nastaje spajanjem Pive
i Tare kod Šćepan Polja u Crnoj Gori i ukupne je dužine toka od
345,9 km. Drina pripada drugoj klasi i ubraja se u najčistije vodene
tokove Srbije. Drina je poznata kao kolevka splavarenja , poznata po
ljutim brzacima i slapovima, sada u svojim jezerima poslusna i mirna.
Omogućava razvoj sportsko rekreativnog turizma koji ima dugu
tradiciju. Ribolov na Drini je doživljaj koji se ne zaboravlja.
ŠARGANSKA OSMICA
Među značajne atrakcije svakako
spada pruga uskog koloseka u Mokroj Gori, čuvena "Šarganska osmica".
Ova pruga građena je između 1921. i 1925. godine i povezivala je
Beograd sa Sarajevom i Dubrovnikom. "Osmica" je duga 13,5 km i na
svojoj trasi ima 22 tunela, dasetak mostova i vijadukata. Prva
parnjača ovom prugom je prošla 1925. godine a poslednji voz "ćira"
28. februara 1974. godine. Sada je ova pruga ponovo u funkciji za
turističke svrhe. Uređena je stanica u Mokroj Gori, pstavljaju se
šine i dopremljene su parne lokomotive. Poznati kremanski proroci
Miloš i Mitar tarabić još krajem krajem 19.veka predskazali su
izgradnju gvozdenog puta sa gvozdenim ognjenim kolima, a zatim njenu
obnovu u turističke svrhe.
MANASTIR RAČA
Manastir Rača, predstavlja
najznačajniju i naprivlačniju kulturno istorijsku vrednost ovog
kraja, zbog čega je ušao u grb Bajine Bašte i od koje je udaljen 7
km u pravcu zapada prema Tari. Ovaj manastir, svetog hristovog
vaznesanja, nalazi se u selu Rača, smešten na desnoj obali rečice
Rača, na zaravni blizu kanjona, medju istočnim ograncima planine
Tare, šumskih kosa i povijaraca, suženih vidika. Ovo je 1826. godine
Joakim Vujić, putopisac, zapisao u prijatnom susretu sa ovim hramom.
Najverovatnije kao zadužbina kralja Dragutina Nemanjića (vladao 1276
- 1282) u kaludjerstvu nazvan Teoksit. Manastir je izrastao u
srednjem veku, a gradjen je po tradiciji Raške škole. Manastir je
više puta spaljivan, rušen i pljačkan. Bio je centar srednjovekovne
srpske prepisivačke književnosti. Godine 1795 obnovio ga je Hadži
Melentije Stefanović, ali su ga Turci, Memis-age iz Srebrenice
ponovo do temelja srušili 16. oktobra 1813. godine. Ponovo je
izgradjen 1826. godine i posle toga je nekoliko puta popravljan i
obnavljan.
Na juznom zidu manastira
podignut je bareljef Hadži Melentiju Stefanoviću od belog mermera sa
ugraviranom figurom, rad akademskog slikara Mihaila Milovanovića
1924. godine. Unutrašnjost manastira ukrašena je ikonama i freskama,
a manastirski ikonostas sa dve ikone Isusa i Bogorodice smatra se
najlepšim u Srbiji. Na spoljasnjem zidu podignuta je spomen ploča
ratnicima izginulim u ratovima 1912 - 1918. Kula zvonara sa tri
zvona, visine 12 m dominira okolinom. |
